Požari vozila funkcionišu sasvim drugačije u zavisnosti od toga da li govorimo o tradicionalnim motorima sa unutrašnjim sagorevanjem ili modernim električnim vozilima. Kod automobila sa benzinom, većina požara počinje u sistemu za gorivo, s obzirom da benzin i dizel praktično čekaju da zaplame. Električna vozila pričaju drugačiju priču. Pravi problem u tom slučaju potiče od litijum-jonskih baterija koje se nalaze ispod haube. Kada se nešto pokvari kod sistema za gorivo kod vozila sa klasičnim motorom, plamen se brzo širi zbog toga što su naftni proizvodi izuzetno zapaljivi. Vlasnici EV vozila imaju drugačiji problem – ne gorivo, već šta se dešava kada baterije prestanu ispravno da rade. Termički nenadzor je jedan od glavnih problema. To je situacija kada baterija postane previše vruća i počne da gori sama od sebe, ponekad čak i nakon što se ukloni početni problem.
Присетнао се значајан пораст пожара повезаних са електромобилима, што је изазвало забринутост код група за безбедност од пожара. Погледајте шта је недавно открила америчка Национална комисија за сигурност на транспорту: обични аутомобили са бензинским моторима запаље се око 1.530 пута на сваких 100.000 возила на путу, док се електромобили запаље само око 25 пута у истом броју. Али ту настаје проблем – када се електромобили запале, много је теже управљати таквим пожарима због интензитета и трајности пожара литијум-јонских батерија. Ватрогасци имају стварних изазова пред собом. Ефекат топлотног неповратка значи да ови пожари могу да горе неколико сати заредом, а најгоре од свега, могу се поново активирати чак и након што сви мисле да су потпуно угашени. То чини руковање пожарима електромобила сасвим другачијим у односу на пожаре конвенционалних аутомобила.
Pozari litijum-jonskih baterija donose opasnosti koje idu daleko dalje od samog zapaljenja. Kada ove baterije pregreju, ulaze u stanje koje se naziva termički beg, pri čemu se oslobađaju različiti opasni gasovi. A zbog složenih elektronika i hemikalija unutar njih, gašenje ovih požara nije nešto sa čim standardna vatrogasna oprema može efikasno da se nosi. Uzmite slučaj u Audi Indianapolisu gde se zapalio Audi E-tron GT – vatrogasci su imali pravi problem da se nose s time. Ovakve situacije pokazuju koliko nespremni mnogi službenici hitne pomoći još uvek jesu za rukovanje požarima električnih vozila, koji se ponašaju sasvim drugačije u poređenju sa tradicionalnim požarima benzina.
Традиционалне методе гашења пожара више нису довољне када је реч о пожарима возила, посебно када су у питању електромобили. Вода, CO2 и стандардна пожарна пена су ефикасни за пожаре аутомобила са бензинским моторима, али нису погодни за гашење пожара литијум-јонских батерија. Шта чини ове пожаре толико захтевним? Хемија која се крије унутар батерија ствара проблеме са којима се обична пена не може носити. Већина конвенционалних пена има проблем да продре у пакете батерија и да ефикасно смањи температуру. Поред тога, оне нису ни еколошки прихватљиве. А најгоре од свега је да чак и након што се видљиви пламени угуше, постоји значајан ризик да се пожар поново запали касније.
Većina stručnjaka slaže se da klasične metode gašenja požara jednostavno ne daju rezultate kada je reč o požarima električnih vozila, a u nekim slučajevima čak pogoršavaju situaciju. Uzmite za primer vodene metode. Kada vatrogasci prsnu vodu na ova vozila, ona se obično sliva na sve strane, uzimajući sa sobom i opasne hemikalije iz baterija. To smo lično videli u Karnelu, gde je lokalno vatrogasno društvo imalo problema s gašenjem požara Audi E-tron automobila unutar garaže. Litijum-jonske baterije predstavljaju različite probleme u zatvorenim prostorijama poput garaža ili parking struktura. Taj incident je jasno pokazao zašto su potrebna posebna sredstva i obuka za tretiranje požara kod električnih vozila, umesto da se koriste stare metode koje su ranije bile prihvatljive za vozila sa benzinom.
Analiza stvarnih situacija u praksi pokazuje zašto tradicionalne metode gašenja više nisu dovoljne. Uzmimo slučaj električnog Audi automobila koji se nalazi na podiznoj rampi – gašenje tog požara zahtevalo je znatno više truda nego obično, a vatrogasci su morali da primene metode koje nisu deo njihovog standardnog postupka. Ovakvi požari kod električnih vozila su jednostavno drugačiji. Međutim, vatrogasne službe širom zemlje počele su da se prilagođavaju. Sada koriste specijalnu opremu, poput pokrivača za EV vozila koje smo nedavno videli, a prve izveštaje ukazuju da oni zaista bolje funkcionišu u gušenju ovih upornih požara. Činjenica je da se naš pristup gašenju požara mora uskladiti sa načinom na koji se automobili sami razvijaju. Kako sve više 'zelenih' vozila stupa na naše puteve, opremljenih raznovrsnim visokim tehnologijama, stare metode će biti sve manje efikasne.
Toplotna otpornost je vrlo važna prilikom odabira pokrivača za gašenje požara automobila, posebno važna i za električna vozila i za tradicionalna vozila sa benzinom. Pravi pokrivač mora da izdrži izloženost ekstremnoj toploti. Staklena vuna se ovde pokazuje kao dobar izbor jer dobro podnosi toplotu i traje duže u poređenju sa mnogim alternativama. Kada temperatura poraste toliko da počnu da se topi metalni delovi automobila, postoje industrijski testovi kao što je ASTM F1989 koji proveravaju koliko dobro pokrivači izdržavaju ekstremnu toplotu. Ovi testovi obično traže pokrivače koji mogu da izdrže otprilike 1000 stepeni Celzijusovih bez gubitka funkcionalnosti tokom vremena. Kupovina nečeg što zadovoljava ove standarde može u velikoj meri da utiče na ishod hitnih situacija u kojima brza reakcija može da spasi živote i smanji štetu na imovini, bez obzira na tip vozila koji je u pitanju.
Величина има значаја и када је у питању ватрогасни ћебета. Ако желимо правилно да угасимо пожар, ћебе мора бити довољно велико да покрије цело возило. Тачне мере могу се разликовати у зависности од врсте возила о којој говоримо, али уопштено, већина препоручује да се узме нешто што покрива око 95 процената површине. Дијаграми су у овом случају веома корисни, јер показују тачно како да се ћебе распореди преко различитих типова возила, што је критично када је време у питању. Организације које усвајају стандарде, као што је оне које стају иза EN 1869, заправо су дефинисале прилично прецизне правила у вези величина, тако да произвођачи знају шта функционише најбоље, без обзира да ли је у питању мало возило или масивни камион.
Када год су у питању секунде у ванредним ситуацијама, тежина и флексибилност ватрогасног ћебета чине све разлике. Лагани материјали значе да ватрогасци могу брже да изваде ћебе и преко пламена, без губитка драгоценог времена. Способност савијања и обликовања око тешко доступних места такође је важна. Замислите покривање оштрих ивица на аутомобилима – огледала која се истичу, спојлери који се пењу уз зидове. Ту флексибилност стварно долази до изражаја. Већина модерних ћебада користи материјале као што је силиконом премазано стаклени влакна, јер остаје довољно лаган за руковање, а ипак издржава интензивну топлоту. Ватрогасцима је потребно нешто што могу брзо да баце, а да се не истрге када се протеже преко неправилних облика. То правилно урађено није важно само због удобности. Брзо разапињање буквално спасава животе у стварним ситуацијама ватрогасне интервенције.
Покривала за гашење пожара морају да издрже експлозије и корозивне киселине, посебно када се ради о опасним ситуацијама на терену. У стварној употреби, ови сигурносни алати често сусрећу неочекиване изазове. Стандарди као што је ISO 9185 дефинишу специфичне тестове који проверавају колико добро покривала издржавају експлозивне силе и излагање хемикалијама. Статистика показује да око 30% свих аутомобилских пожара укључује неку врсту опасне супстанце, што чини квалитетну заштиту од пожара апсолутно неопходном. Када особље за ванредне ситуације стигне до горећег возила, жели да имају сигурност да ће њихова опрема деловати онако како је најављено, штитећи не само оно што је унутар аутомобила, већ и њих саме током кључних тренутака.
Kada se posmatraju vatrene odece, važno je pronaći pravi balans između njihove cene i efikasnosti u hitnim situacijama. Naravno, skuplje vatrene odece obično imaju kvalitetnije materijale i odgovarajuće sertifikate, ali i dalje se isplati proveriti brojke pre nego što investirate veliki novac. Kada se osvrnemo, većina skupih opcija ima najviše ocene u oblasti bezbednosti ili ispunjava stroga industrijska pravila, što objašnjava njihovu cenu. Za osobe koje rade u radionicama za popravku vozila, konkretno, važno je razmotriti da li ušteda novca na početku kupovinom jeftinijih odeća ima smisla u poređenju sa potencijalnim rizicima po bezbednost u budućnosti. Dobra vatra od večeras može uštedeti hiljade kada nešto pođe naopako sa zapaljivim materijalima tokom popravki.
Kada biraju između jednokratnih i višekratnih vatroblokada, većina ljudi se zapita šta se dešava nakon što se požar razbukti. Višekratne opcije možda deluju jeftinije na prvi pogled, ali pre nego što se ponovo upotrebe, potrebno je da se pažljivo očiste i pregledaju radi oštećenja. Čišćenje ovih pokrivača podrazumeva uklanjanje svih vrsta ostataka koji ostaju nakon požara, uključujući otopljeni materijal i masne naslage koje tokom vremena mogu oslabiti tkaninu. Iako, neki materijali ipak podnose postupak čišćenja bolje od drugih. Staklena vuna i vlakna na bazi silice prilično dobro izdržavaju procese dekontaminacije u poređenju sa drugim vrstama. Međutim, mnogi stručnjaci za bezbednost preporučuju kompanijama da ipak biraju jednokratne pokrivače. Razlog je jednostavan – nema rizika od smanjenja zaštitnih svojstava u ključnim trenucima kada svaki sekund ide u korist bezbednosti.
Razmatranje da li jednokratne ili višekratne vatrene peškire imaju bolje finansijsko opravdanje predstavlja važnu odluku prilikom kupovine. Na prvi pogled, višekratne peškire deluju kao jeftinija opcija jer se mogu koristiti više puta. Ali, postoji zadatak. Ove peškire zahtevaju redovno čišćenje i inspekciju, što sa vremenom dodatno povećava troškove rada. Neki primeri iz prakse pokazuju da iako jednokratne peškire koštaju više na početku, često se isplate finansijski u mestima gde česti su požari, jer ne zahtevaju nikakvo održavanje između upotreba. Za kompanije koje razmatraju šta je isplativije dugoročno, proračun ponekad pokazuje da su jednokratne opcije bolji finansijski potez. One eliminišu redovne troškove održavanja i pružaju pouzdanu zaštitu svaki put kada se upotrebe.
Калемови ватроотпорних тканина се израђују са посебном пажњом како би добро функционисали у ватреним ћебадима. Произвођачи користе одређене методе током производње које помажу у повећању отпорности тканина на топлоту и продужењу њиховог векa трајања. Начин на који су влакна преплетена има велики значај. Када је преплета гушћа, ћебе боље изолује од топлоте и издржљивије је када је изложено пламенима. Већина комерцијалних калемова има дебљину између пола милиметра и око два милиметра. Тачна дебљина зависи углавном од примене за коју су намењени – индустријски услови обично захтевају дебље варијанте, док опрема за личну заштиту може бити танја. Ови карактеристичне дозвољавају материјалу да издржи екстремне температуре без распадања, што објашњава зашто ватрогасци и други запослени у опасним условима много рачунају на њих. Многи произвођачи пројектују своје производе тако да испуне или чак премаше захтеве које су установиле организације попут ASTM и ANSI, због добрих производних пракси укључених у израду квалитетних стаклених тканина.
Staklena vuna koja se koristi u zavarivačkim ćebadima izrađuje se tako da izdrži ekstremnu toplotu i plamen, čime postaje važan element bezbednosti za sve koji rade u profesionalnim uslovima. Šta čini ovu vrstu staklene vune posebnom? Njen poseban sastav omogućava joj da izdrži temperature oko 1000 stepeni Farenhajta, što je izuzetno važno u prostorima gde se zavarivanje redovno obavlja. Većina kvalitetnih proizvoda danas dolazi sa ISO i ANSI sertifikatima, tako da zaposleni znaju da koriste nešto što zaista pruža adekvatnu zaštitu. Na gradilištima širom zemlje, zavarivači svakodnevno računaju na ove ćebad. One štite od letećih varnica i vrućeg šljaka koji bi inače mogli izazvati požar. Standardi koji stoji iza proizvodnje nisu samo papirologija. Kada zaposleni obavije ćebad oko sebe tokom velikog projekta, on se oslanja na decenije testiranja i usavršavanja kako bi ostao bezbedan dok mu i oprema ostaje netaknuta.
Ватрене завојнице често добијају лош глас јер се често кваре кад су изложени води или грубом третману, због чега су заштитни премази веома важни. Произвођачи обично наносе силиконе или полиуретанске премазе како би се осигурало да завојнице остану суве и да издрже дуже упркос свакодневном трошењу. Истраживања показују да ови третмани могу чак удвоостручити век трајања ватрене завојнице, смањујући трошкове замене током времена. Водонепропусни слој спречава улазак влаге која би угрозила ватроотпорна својства стаклене тканине. У међувремену, премази отпорни на абразију чувају завојницу целовитом и функционалном чак и након што је вучена преко храпавих подова или коришћена више пута у ванредним ситуацијама. Ова комбинација помаже у одржавању стандарда безбедности и буџетских заинтересованости за објекте који се ослањају на ове критичне алате за безбедност.
Kada dođe do hitnih situacija, poznavanje načina pravilnog korišćenja vatrogasnih ćebadi čini ogromnu razliku, zbog čega je obuka osoblja i dalje neophodan bezbednosni protokol. Dobre obuke treba da uključuju preporuke poznatih grupa poput NFPA-a, iako mnoge radne okoline jednostavno slede ono što najbolje funkcioniše za njih. Sama obuka treba da nauči ljude kako da brzo zgrabe i razvuku ta ćebad preko plamena, ali i da svima pruži priliku da vežbaju stvarne situacije. Studije pokazuju da zaposleni koji znaju šta rade mogu smanjiti broj povreda i troškove popravki tokom požara automobila za čak pola, pa i više. To znanje nije samo vredno – ono može spasiti živote kada svaki sekund ide u prilog.
Način na koji čuvamo vunene peškire za gašenje vatre čini svu razliku u tome koliko će dobro raditi kad su najpotrebniji. Najbolje mesto? Suvo područje gde je temperatura stabilna, a ne negde gde su izloženi dugotrajnom dejstvu sunca. Niko ne želi vuneni peškir za vatru koji je mesecima ležao u vrućoj garaži. Redovne provere su takođe važne – potražite oštećene ivice ili promenu boje koje mogu značiti da više nije u najboljem stanju. Neka testiranja pokazuju da pravilno održavani peškiri mogu biti čak 40% efikasniji u zaustavljanju vatre u poređenju sa onima koji su zaboravljeni u skladištenju. Pratite ovaj jednostavan režim održavanja i imaćete osećaj sigurnosti, znajući da ako se automobil jednog dana zapali, peškir će zaista obaviti ono što treba da sačuva živote, umesto da samo dodatno podgreje plamen.
Vesti2025-03-25
2025-03-25
2025-03-25
Ауторска права © 2025 припадају Shandong Rondy Composite Materials Co., Ltd. — Политика приватности
EN
